U anketi BIRODI-ja sa kraja novembra 2015. (N=117), pitanje o prestonici Srbije pokazalo je dvostruku sliku: Beograd i dalje ima većinsku podršku kao glavni grad, ali istovremeno velik deo ispitanika šalje poruku da „problem nije adresa prestonice, već centralizacija države“.
Na direktno pitanje da li Beograd treba da ostane glavni grad, 62,4% odgovara potvrdno, dok 29,1% smatra da ne treba. 7,7% nema stav, a tek 0,9% bira opciju „nešto drugo“ uz komentar da je pitanje besmisleno. Dakle, promena prestonice nije dominantna želja većine – ali gotovo trećina ispitanika dovodi tu ideju u ozbiljnu raspravu.
Kada se pita koji grad bi mogao da bude nova prestonica, dobijamo rascep između „institucionalnih kandidata“ i protesta protiv same ideje. Među ponuđenim gradovima najbolje prolazi Novi Sad (29,9%), zatim Kragujevac (19,7%) i Niš (12,0%). Ipak, najveći procenat bira „nešto drugo“ (38,5%) – a u komentarima se vidi da je taj odgovor često zapravo poruka: „Beograd treba da ostane“ ili „nijedan“, ali i niz satiričnih ili protestnih unosa. Drugim rečima, deo ispitanika koristi pitanje da izrazi otpor prema „igranju prestonice“, a ne da stvarno predloži alternativu.
U slobodnim odgovorima, argumenti se grupišu u tri linije. Prva je „realistična“: Beograd je najveći, infrastrukturno najspremniji i istorijski centar institucija. Druga je „regionalna“: Novi Sad, Kragujevac ili Niš vide se kao šansa da se zemlja ravnomernije razvija. Treća, najpolitičkija, fokusira se na decentralizaciju: čak i kad se pominje nova prestonica, ispitanici naglašavaju da ministarstva i moć ne bi smeli da ostanu koncentrisani u jednom gradu, već raspoređeni po Srbiji.
Uzorak je polno uravnotežen (žene 54,7%; muškarci 45,3%), prosečna starost je 37,6 godina, a medijana 34. Zanimljivo je i da među ispitanicima trenutno živi veliki udeo u Beogradu (centar 36,8% + periferija 4,3%), što može delom objašnjavati stabilnu podršku statusu kvo.
Zaključak ankete je jednostavan: Beograd ostaje simbol prestonice, ali poruka iz odgovora glasi – ako se već „menja mapa“, građani pre traže promenu modela upravljanja nego selidbu table na ulazu u grad.