Konsultativno online istraživanje o izborima u SAD (12. oktobar 2024; N=486) pokazuje pragmatičan odnos: većina očekuje ograničen uticaj na Srbiju, ali prepoznaje razlike po temama.
EU je ubedljivo prvi izbor poverenja: u EU bi se najpre lečilo 67,9% ispitanih, tamo bi se školovalo 58,2% i vodio sudski spor 67,5%. Za biznis se EU (43,4%) i SAD (39,7%) gotovo izjednačavaju.
Odnose Srbije i SAD i dalje „nosi“ 1999: bombardovanje i Bil Klinton dominiraju u negativnim asocijacijama, dok se pozitivno najčešće pominju Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Slično, prodaju zgrade Generalštaba američkoj kompaniji negativno/veoma negativno ocenjuje 68,1% ispitanih.
Iako 66,1% zna da su izbori ove godine i smatra ih bitnim, u proceni fer i slobodnih izbora nema saglasnosti: 46,3% veruje da hoće, 37,2% je neodlučno, 16,5% ne veruje. Za uticaj na Srbiju preovlađuje „status quo“ (Haris: 53,3% „bez promena“; Tramp: 41,8%). Haris se češće smatra boljom za vladavinu prava u Srbiji (43,0% prema 8,6% za Trampa) i EU integracije (37,7% prema 10,5%), dok Tramp vodi kod dijaloga Beograd–Priština (31,7% prema 20,6%) i rata u Ukrajini (44,9% prema 34,2%).
Otvorenost za saradnju sa SAD veća je ako pobedi Haris: jaču ekonomsku podržava 66,5% (naspram 57,0% za Trampa), a političku 61,7% (naspram 49,0%). U hipotetičnom glasanju, kao građani SAD većina bi birala Haris (60,3%), a kao građani Srbije razlika je manja, ali i dalje u njenu korist (53,7% prema 46,3%).
Informisanje o SAD najčešće ide preko interneta i mreža (24,8%), kablovskih N1/Nova (19,3%) i američkih medija (16,0%). RTS i nacionalne TV ispitanici češće doživljavaju kao naklonjene Trampu, dok N1/Nova vide kao naklonjene Haris.
Napomena: uzorak je online i konsultativan, pa rezultate treba čitati kao „signal“, ne kao reprezentativno merenje.