Tvoj stav o izborima za predsednika SAD-a!
Produkcijska grupa Mreža u partnestvu sa BIRODI sprovodi projekat u kojem BIRODI realizuje konsultativno online istraživanje među građanima Srbije na temu predsedničkih izbora u SAD-u, dok će novinari Mreže na osnovu rezultata istraživanja napraviti video priloge u kojima će biti izneti i diskutovani nalazi istraživanja stavova građana.
Koristimo priliku da Vas pozovemo da iznesete Vaše mišljenje time što ćete izdvojiti ne više od 10 minuta i tako doprineti dijalogu na temu predsedničkih izbora u SAD-u na čemu smo Vam zahvalni.
Unapred zahvalni,
Produkcijska grupa Mreža
Biro za društvena istraživanja – BIRODI
Profesorka Claire Durand: “Svako treba da bude oprezan u zaključcima koje izvlači iz anketa. Kampanja tek počinje!”
U saglasnost i odobrenje Claire Durand, profesorke na departmanu za sociologije na univerzitetu u Monteralu, ww.tvojstav.com prenosi u celosti analizu anketa, koje se sprovode u okviru izborne kampanje za predsednika/cu SAD-a.
“Čekala sam da se stvari stabilizuju pre nego što sam objavila nove analize. U ovom blogu analiziram ankete, koje su sprovedene od 14. juna, dve nedelje pre debate između Džoa Bajdena i Donalda Trampa, do poslednjih anketa koje su jutros objavljene. Ovo su trendovi glasačkih preferencija birača (za predsednika SAD-a) između kandidata Demokratske stranke (Bajden do 21. jula i Harisa posle) i Donalda Trampa, kandidata Republikanske partije.
Naredni grafikon pokazuje da je Donald Tramp zahvaljući podršci birača imao dobru poziciju pre i posle debate. Međutim, od tada, a posebno nakon povlačenja Džoa Bajdena, kojeg je na posletku zamenila Kamala Haris, situacija se potpuno promenila. Većina anketa, koje su objavljene nakon što je Harisova prezela vodstvo kao mogući kanditat Demokratkse stranke za predsednika SAD, pokazalo je da su joj glasači naklonjeni. Prema anketama, ona bi trenutno imala podršku oko 52 odsto birača. Međutim, po nekim anketama Tramp ima još uvek većinu glasova.
Sledeći grafikon pokazuje karakteristike tih anketa.
Naredni grafikon prikazuje rezultate ankete prema u u zavisnosti od načina prikupljanja podataka. Pošto nam je potrebno da imamo dovoljno anketa za svaki način prikupljanja podataka ankete smo kategorisali u dve grupe, ankete koje prikupljaju podatke samo preko interneta i ankete koje koriste više načina prikupljanja podataka.
U poslednje vreme je sprovedeno mnogo više anketa koje koriste samo internet za anketiranje nego anketa koje su podatke prikupljali na više načina (pored internta i telefonska i/ili terenska anketa). Čini se prilično jasnim da oba tipa anketa procenjuju jasan porast podrške Kamali Haris. Međutim, internet ankete, kao i na američkim predsedničkim izborima 2016. i 2020. godine, procenjuju podršku demokratskom kandidatu više od ostalih anketa. I 2020. godine „one druge ankete“ su bile u pravu.
Naravno, u međuvremenu su istraživači javnog mnjenja radili na poboljšanju svoje metodologije. Ipak, razlika opstaje. Ova razlika može imati nekoliko uzroka, koji nemoraju biti nužno povezani sa kvalitetom anketa, ali je moguće da će nam izbori 2024. dati još jedan test efekata načina prikupljanja podataka.
U zaključku, svako treba da bude oprezan u zaključcima koje izvlači iz anketa. Kampanja tek počinje.
Metodologija
Prvo, uzimam samo jednu anketu po istraživačkoj agenciji/organizaciji u okviru nekog periodu. Mnoge istraživačke agencije/organizacije postavljaju dva pitanja, jedno gde predstavljaju sve kandidate i jedno pitanje gde primoravaju ispitanike da biraju između dva najpopularnija kandidata. Odlučila sam da uvek u analizu uključim anketu u kojoj su se pominjali svi kandidati, jer mi se činilo bolje uporedivijim sa drugim anketama.
Drugo, trendovi se izračunavaju korišćenjem lokalne regresije. Za analizu sam uvek koristila parametar 0.65 (procenat poena koji se koriste za prilagođavanje), jer je to bio parametar koji se najviše preporučuje u literaturi. On daje jasnije trendove. Međutim, to nije izgledalo prikladno u situaciji sa mnogo promena. Stoga sam ga promenila na 0,5, što daje trendove koji su osetljiviji na promene.”
Strah od epidemije utiče na odluku o vakcinaciji?
Strah od epidemije je bio bitan faktor koji je uticao na odluku da li će se članovi panela u vreme epidemije “Svinjskog gripa” da se vankcinišu! Naime, 46,5% učesnika ankete je navelo da imaju strah od epidemije “Svinjskog gripa”.
U prilog navedenom zaključku govore i nalazi koji se dobijaju kada se ukrste odgovori na pitanje o strahu od “Svinjskog gripa” i stava prema vakcinaciji, gde kod onih kod kojih postoji strah od ove vrste grupa je i veća spremnost za vakcinaciju.
Metodologija istraživanja
Anketa o “Svinjskom gripu” je aktivirana 12.10.2009 u 08:26. U periodu od 12.10.2009. u 08:28, kada je prvi put popunjena do 12.03.2014 21:01, kada je poslednji put popunjena, u anketi je uzelo učešće 142 ispitanika sa 134 jedinstvene IP adrese.Prosečno trajanje jedne popunjene ankete je minut i 49 sekundi Najviše odgovora u jednom danu, njih 46, bilo je 02.11.2009. godine.
Anketa je realizovana na prigodnom uzorku članova panela www.tvojstav.com.
Nasilje je posledica društvenog ambijenta?
Nasilje u društvu Srbije je pre svega rezultat stepena i karaktera društvenog razvoja, zatim aktuelnog stanja (tranzicije) društva, a najmanje kulturnog modela i tradicije.
Među učesnicima istraživanja vladalo je nepoverenje u uspešnu borbu nasilja, jer 4 do 10 ispitanika smatra da neće doći do efikasne borbe protiv nasilja, do 1/3 ne može da oceni.
Analizirajući odgovore o uspešnosti borbe protiv nasilja po polu ispitanika može se zaključiti da nema razlike u odgovorima.
Metodologija istraživanja
Anketa je aktivirana 30.09.2009 u 10:34. Na pitanja iz ankete je odgovoreno 174 puta sa 170 jedinstvenih IP adresa. Prvo popunjavanje ankete se desilo 26.01.2014 u 18:33, a poslednje 14.08.2020 u 14:06 Najviše odgovora u jednom danu je bilo 26.01.2014. kada je ovu anketu popunilo 154 ispitanika. Prosečno trajanje popunjavanja jedne ankete je bilo 2 minuita i 9 sekundi.
Anketa je realizovana na prigodnom uzorku članova panela www.tvojstav.com
Vlast jednog od naroda izabranog je idealna forma vlast u Srbiji?
Vladavina jednog, koji je izbran na izborima je oblik vlasti, je vrsta vlasti koju preferira najveći broj ispitanika koji je učestvovao u anketi o monarhiji.
Vlast jednog koji bi bio izabran na izbornima je podržalo 55 od 202 ispitanika su za učesnike ankete jedan od dva najbolja za Srbiju. Na drugom mestu je model vlasti koji bi se bazirao na skupštini sastavljenoj od predstavnika političkih stranaka biranih od strane građana na izborima. Za ovaj model vlasti je glasalo 49 učesnika ankete.
Iako bi se moglo naslutiti da među zagovornicima monokratije ima veći procenat onih koji su za obnovu kraljevine Srbije, rezultati istraživanja govore da među monokratima na ovom uzorku ima nešto više od 1/4 rojalista, dok među onima koji parlamentarizam vide kao idealan način vlasti tek svaki deseti podržava povratak kraljevine u Srbiju.
Metodologija istraživanja
Citirani nalazi su rezultat sprovedenog istraživanja na prigodnom uzorku veličine 202 ispitanika, koji su ovu anketu popunili sa 196 jedinstvenih IP adresa. Anketa je aktivirana 05.10.2015 u 20:22 i dostavljena panelistima www.tvojstavom.com. Prosečno trajanje popunjavanja ankete je bilo 5 minuta i 31 sekunda. Prva anketa je popunjena 06.10.2015 u 00:06,a poslednja 15.10.2015 02:12. Najviše odgovora u jednom danu bilo je 06.10.2015 ti to 63.
Građani Srbije zagađuju životnu sredinu u svojim naseljima kao i ostali zagađivači?
Građani Srbije zagađuju životnu sredinu kao svi ostali izvori zagađenja. To je nalaz istraživanja, koje je sprovedeno na www.tvojstav.com na prigodnom uzorku od 514 ispitanika od kojih njih 301 ili 58% smatra da građani Srbije zagađuju životnu sredinu kao ostali zagađivači!
Jedini region u Srbiji, iz kojeg su ispitanici u manjem procentu od proseka, izveli stav da su građani ne zagađuju kao ostali izvori zagađenja je Sandžak i to 13%., već da su građani veći zagađivač.
Istraživanje je sprovedeno 2022. godine na uzorku od 514 ispitanka sa koji su ove ankete popunili sa 507 jedinstvenih IP adresa. Anketa je aktivirana 22.03.2022 u a 23:22. Prosečno trajanje popunjavanja jedne ankete je bilo tačno 10 minuta. Prva anketa je popunjena: 24.03.2022 u 07:42, a poslednja 14.05.2022 u 20:16. Najviše odgovora u jednom danu, njih 59, bilo je 25.03.2022.
Srpska Nova godina se oduvek slavi?
Slavljenje Nove godine po Julijanskom kalendaru je tradicija koja je sve vreme čuvana i nije praksa koja je nastala tokom 90 godina, kada je došlo do obnove javne menifestacije verskog života građana Srbije. Ovaj zaključak pre važi pre svega za ispitanika iz šumadijsku i podrinjske Srbije,odnosno Banata i Srema. S druge strane su ispitanici, koji “Srpsku Novu godinu” ne slave” i njih je većina u Beogradu, Bačkoj i istočnom delu Srbije.
