Onlajn anketa iz novembra 2015. (N=142) otkriva društvo koje o prostituciji misli istovremeno kroz tri okvira: kao rad, kao posledicu siromaštva i kao moralni problem. Rezultat je zanimljiv paradoks: iako je vrednosna slika podeljena, većina ipak podržava legalizaciju.
Na pitanje šta je prostitucija, najviše ispitanika je vidi kao zanimanje kao svako drugo (26,8%), ali odmah iza stoje stavovi koji je opisuju kao nemoralan način sticanja prihoda (22,5%) i kao iznuđen način sticanja prihoda (21,8%). Manji deo je vidi kao društveno neprihvatljivo ponašanje (11,3%) ili kao vrstu zadovoljavanja seksualnih potreba (12,0%), dok je tek 5,6% svrstava u “bolesno ponašanje”. Drugim rečima: većina ne pathologizuje prostituciju, ali je vrednosno ne “normalizuje” u potpunosti.
Slično raslojavanje postoji i kada se govori o osobama koje se bave prostitucijom. Najviše ispitanika smatra da su to pre svega siromašne osobe (38,7%), a značajan deo kaže da su normalne kao i ostali građani (31,7%). Istovremeno, četvrtina ih opisuje kao nemoralne (24,7%), dok je 4,9% bira etiketu psihičke bolesti. Ova podela pokazuje sukob dve interpretacije: prostitucija kao posledica strukturalnih uslova (siromaštvo, pritisak) naspram prostitucije kao individualni “moralni izbor”.
Iskustvena bliskost fenomenu je visoka: 47,9% ispitanika kaže da poznaje osobu koja je koristila usluge prostitucije, dok 26,8% navodi da zna osobu koja se bavi prostitucijom. To sugeriše da tema u percepciji nije marginalna, već “prisustna” u socijalnim krugovima – makar posredno.
Najjasniji nalaz je oko odgovornosti: čak 71,8% smatra da su odgovorni i osoba koja pruža usluge i osoba koja ih koristi, dok manji deo krivicu prebacuje samo na pružaoca (16,2%) ili samo na korisnika (12,0%). U toj ravnoteži odgovornosti nazire se okvir “tržišta” – nema ponude bez potražnje.
Upravo zato ne iznenađuje ključni ishod: 51,4% podržava legalizaciju, 31,7% je protiv, a 16,9% nema stav. Legalizacija se ovde ne mora čitati kao moralno odobravanje, već pre kao pokušaj kontrole: smanjenje nasilja, eksploatacije i sive zone.
Metodološka napomena: uzorak je onlajn i samoselekcionisan, pa nalazi ne predstavljaju populaciju Srbije; služe kao uvid u stavove aktivnijeg dela internet publike u tom periodu.