Onlajn anketa sprovedena krajem avgusta 2015. pokazuje da je pitanje vanrednih republičkih izbora snažno polarizovalo građane. Na pitanje da li izbore treba raspisati, 46,36% kaže „da“, 36,36% „ne“, dok je 17,27% neodlučno. Dakle – postoji relativna većina koja traži izbore, ali gotovo isto toliko ljudi smatra da bi to bio nepotreban trošak bez stvarnog efekta.
Otvoreni odgovori otkrivaju ključni motiv obe strane: nepoverenje. Oni koji su „za“ izbore najčešće ih vide kao šansu da se „promeni vlast“, „zaustavi propadanje“ ili „smanji moć“ aktuelnoj vladi. Suprotno tome, protivnici izbora ponavljaju argument da bi to bilo „bacanje para“, „kampanja o trošku naroda“ i da „ne bi donelo promenu“ jer „pobedili bi opet isti“. U oba tabora provlači se isti zaključak – sistem nije podešen da garantuje realnu političku smenu.
Kada se ispitanici pitaju zašto bi premijer Aleksandar Vučić uopšte raspisao izbore, najčešći odgovor je: da produži mandat (30,81%). Znatno manji deo veruje u „demokratski motiv“ da građani potvrde ili odbace politiku vlade (9,30%). Drugi razlozi se raspoređuju na političku taktiku: bolji rezultati u Vojvodini (14,53%) i na lokalnim izborima (13,37%), ili promena koalicionih partnera (8,14%). Slika je jasna: izbori se doživljavaju pre kao instrument upravljanja nego kao korekcija vlasti.
Ocene o Vučiću dodatno osvetljavaju percepciju koncentracije moći: najčešće birana tvrdnja je da „ima moć da utiče na realizaciju politika i rad institucija“ (30,99%). Zatim slede ocene da politiku vodi u skladu sa stranačkom ideologijom (19,72%) i da deluje nezavisno po sopstvenim prioritetima (18,31%). Najmanje ispitanika veruje da „poštuje zakone“ (4,93%), „ispunjava obećanja“ (2,82%) ili da poseduje potrebna znanja i iskustvo (5,63%).
Kada se prelije na izborno ponašanje, vidi se kriza ponude: 12,73% ne bi glasalo, 15,45% ne zna za koga bi glasalo, a 9,09% bi precrtalo listić. Među navedenim opcijama najviše pojedinačnih opredeljenja dobija SRS (13,64%), dok SNS dobija 3,64% – što više govori o strukturi uzorka nego o realnoj snazi stranaka. Polovina ispitanika svoju porodicu svrstava u radničku klasu (50%), a još 39,09% u srednju; materijalni položaj se najčešće ocenjuje trojkom (46,36%) ili dvojkom (30,91%).
Metodološka napomena: Istraživanje je sprovedeno onlajn 29. avgusta 2015. (109 odgovora). Uzorak je samoselekcion i nereprezentativan, pa nalazi pokazuju stavove učesnika ankete, a ne stavove ukupne populacije.