Dve onlajn ankete sa istog panela u razmaku od tri nedelje (vanredni republički izbori – 29. avgust 2015; Parada ponosa – 17. septembar 2015) crtaju sličan društveni obrazac: građani su spremniji na „tiho“ prihvatanje u privatnom životu nego na javno priznanje prava, a prema institucijama dominira nepoverenje.
U istraživanju o Paradi ponosa (N≈144) značajan deo ispitanika ima lični kontakt sa LGBT osobama: 25,79% kaže da su prijatelji sa nekim ko je homoseksualne orijentacije, 6,29% da rade zajedno, 6,29% da su komšije, a 5,66% navodi člana porodice. Istovremeno, 25,79% kaže da ne poznaje i ne želi da upozna takvu osobu, dok 10,69% ne poznaje, ali bi želelo.
Najveća pukotina pojavljuje se između stava o „homoseksualnosti kao bolesti“ i ponašanja u bliskom odnosu. Čak 57,64% se u nekoj meri slaže da je homoseksualnost bolest (od „potpuno“ do „malo“), dok 37,5% to potpuno odbacuje. Međutim, kada je pitanje lično: 61,81% kaže da ne bi uradilo ništa ako bi najbolji prijatelj bio homoseksualac („bitno je kakav je čovek“). Tek 15,28% bi savetovalo „lekarsku pomoć“, a 10,42% bi smanjilo druženje. Dakle, deklarativna stigma je česta, ali se u realnim odnosima često ublaži.
Javni prostor je druga priča. Održavanje Parade ponosa u Beogradu ne podržava 62,5% ispitanika; podržava 18,06%, dok 19,44% nema stav. U otvorenim odgovorima dominiraju poruke da „nema potrebe za paradiranjem“ i da je događaj „politizovan“, uz moralna i religijska obrazloženja.
Percepcija efekata je pretežno skeptična: većina priznaje da je tema otvorena (58,34% kaže potpuno/uglavnom/delimično), ali 70,84% smatra da Parada nije ili je vrlo malo doprinela smanjenju homofobije, a 73,61% da nije smanjila diskriminaciju. Skoro polovina (49,3%) misli da vlast nije pokazala razumevanje (malo/nimalo).
Sociodemografija učesnika Parade (55,56% žena; prosečna starost 35,3; medijana 32) i ekonomska samoocena (najčešće „3“ – 43,06%) prilično je bliska uzorku ankete o izborima, gde je takođe dominirala srednja ocena materijalnog položaja (najčešće „3“ – 46,36%).
U izbornoj anketi je podela bila blaža: 46,36% je za vanredne izbore, 36,36% protiv, 17,27% neodlučnih. Kod Parade je odnos oštriji (18,06% podržava naspram 62,5% koji ne podržava), što pokazuje da kulturna pitanja mobilizuju čvršće stavove.
Zato je ton Parade gotovo identičan tonu ankete o vanrednim izborima (N≈110). Tamo 46,36% traži izbore, ali 30,81% motive raspisivanja vidi kao produženje mandata. U oba slučaja, građani prepoznaju proceduru (izbori, javno okupljanje), ali sumnjaju u ishod: „glas“ ili „šetnja“ ne menjaju lako ni raspodelu moći, ni društvene norme.
Metodološka napomena: oba istraživanja su sprovedena onlajn, na samoselekcionisanom uzorku korisnika platforme; nalazi nisu reprezentativni za populaciju Srbije. Procenti opisuju stavove učesnika anketa, uz mogućnost višestrukog izbora u pojedinim pitanjima.