Onlajn anketa o monarhiji u Srbiji (oktobar 2015, N=202) pokazuje da ideja povratka kraljevine nema većinsku podršku, ali da tema i dalje izaziva interesovanje – posebno kada se postavi kao pitanje direktnog odlučivanja građana.
Na direktno pitanje da li Srbija treba ponovo da bude kraljevina, tj. parlamentarna monarhija, 53,47% odgovara „ne“, dok je 26,73% za, a 19,80% nema stav. Iako je monarhista svega 10,40%, a republikanaca 21,29%, najupadljiviji podatak je da se 51,49% učesnika opisuje kao apolitično. To sugeriše da se monarhija ne doživljava kao pitanje oko kojeg se gradi identitet, već kao sporedna tema u odnosu na svakodnevne probleme i poverenje u institucije.
Gotovo svi ispitanici (96,04%) čuli su za prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića, ali se generalni stav prema njemu kreće u zoni ravnodušnosti: 51,49% je „ni pozitivno ni negativno“, dok je zbir negativnih ocena (31,69%) skoro duplo veći od zbira pozitivnih (16,84%). Kada se pređe sa utiska na argumente, pozitivne strane se najčešće vezuju za humanitarni rad (24,93%), stipendije (15,41%) i veze sa inostranstvom (14,57%). Negativne asocijacije su, međutim, konkretnije i oštrije: nedovoljno poznavanje srpskog jezika (32,51%), loša komunikacija sa narodom (24,57%), nerazumevanje problema Srbije (19,35%) i – u otvorenim odgovorima – primedbe na status i troškove.
Zanimljivo je da se, uprkos većinskom protivljenju monarhiji, 35,82% zalaže za referendum, dok je 43,78% protiv, a ostatak neodlučan. Ipak, kada se pita izlaznost: 57,65% kaže da bi glasalo na takvom referendumu. Drugim rečima, deo građana ne želi kraljevinu, ali želi da se dilema „zatvori“ javnim izjašnjavanjem.
Šire gledano, odgovori o „najbolja dva oblika vlasti“ otkrivaju sklonost ka personalizaciji politike: najviše podrške dobija vladar biran neposredno od građana (17,19%), zatim skupština birana na izborima (15,31%) i vlada izabrana u skupštini (11,25%), ali i ideja samoorganizovanih građana bez države (10%). To je mešavina želje za „jakim mandatom“ i frustracije partijskim posredovanjem.
Metodološka napomena: Istraživanje je onlajn, na samoselekcionisanom uzorku korisnika platforme; nalazi nisu reprezentativni za populaciju Srbije. Kod pitanja sa više odgovora procenti se ne sabiraju do 100%.