Online anketa „Da se čujemo! Tvoj stav o protestima ispred Narodne skupštine RS“, sprovedena 11. jula 2020. (N=372), pokazuje da se nezadovoljstvo učesnika ne vezuje samo za jednu odluku vlasti, već za širi osećaj urušavanja institucija. U otvorenim odgovorima najčešće se pominju korupcija, autokratija, partijsko zapošljavanje, slaba vladavina prava, „medijski mrak“, ali i konkretne afere i selektivna primena zakona.
Razlozi podrške protestima su različiti, ali se najčešće svode na dve linije: političku (oteta država, nefunkcionisanje institucija, izbori bez poverenja) i pandemijsku (kontradiktorne mere i komunikacija vlasti). Istovremeno, deo ispitanika izražava rezervu: protesti su „neorganizovani“, bez jasnog vođstva i sa rizikom širenja zaraze, uz strah da nasilje i „ubačeni elementi“ režimu daju alibi za represiju.
U otvorenom pitanju o cilju protesta dominira zahtev za smenom vlasti i promenom sistema, ali je upadljiv i broj odgovora tipa „ne znam“ ili „ne postoji cilj“ – signal da je energija velika, a politička artikulacija slaba.
Ocene aktera tokom protesta otkrivaju jasnu polarizaciju: liberalno orijentisani demonstranti dobijaju više pozitivnih ocena (22,52% „veoma pozitivno“, 30,83% „pozitivno“), dok su konzervativno orijentisani češće ocenjeni negativno (23,06% „negativno“, 16,09% „veoma negativno“). Najnegativnije su ocenjeni predsednik Aleksandar Vučić (ukupno 85,79% negativno/veoma negativno), premijerka Ana Brnabić (84,72%), ministar policije Nebojša Stefanović (83,38%) i direktor policije Vladimir Rebić (82,31%).
Medijska slika je takođe oštra: RTS je negativno ocenilo 76,41% ispitanika, Pink 84,45%, dok N1 dobija izrazito pozitivan skor (77,48% pozitivno/veoma pozitivno). I na kraju – izborna perspektiva: 41,82% kaže da ne bi glasalo jer „ne postoje uslovi za regularne izbore“, što protest tumači kao zamenu za institucije koje ne rade.
Metodološka napomena: reč je o online anketi sa samo-selekcijom; nalazi opisuju stavove učesnika/odgovarača, ali nisu reprezentativni za celu populaciju Srbije.