Online anketa „Da se čujemo! Tvoj stav o protestu #1od5000000“, sprovedena 12. februara 2019. (N=136), otkriva dve istovremene istine o protestima: visoku podršku i pozitivan doživljaj atmosfere – ali i ozbiljnu sumnju da će protest zaista doneti promenu.
Kada se ispitanici pitaju šta je glavni problem Srbije, najčešće asocijacije su korupcija, kriminal, partokratija, urušene institucije i „medijski mrak“, uz personalizaciju vlasti („Vučić“) i ekonomske teme poput niskih plata i standarda. To ukazuje da protest nije samo reakcija na jedan događaj, već na dugotrajan osećaj sistemske nepravde.
Podaci o učešću pokazuju solidnu mobilizaciju: 28,99% kaže da ide redovno, a dodatnih 25,36% da ide često ili retko. Ipak, gotovo četvrtina (24,64%) ne ide na proteste, a deo navodi razloge poput radnih obaveza, straha („ne smem“), udaljenosti ili nepoverenja u organizatore. Dakle, protest okuplja, ali ne uspeva da probije barijere svakodnevnice i skepticizma.
Ocene samog protesta su uglavnom povoljne. Govornici i poruke dobijaju većinski pozitivan bilans (npr. „ono što su rekli“: 60% pozitivno/veoma pozitivno), atmosfera je posebno snažna (36,96% veoma pozitivno, 31,16% pozitivno), a broj učesnika i „klasna struktura“ takođe su uglavnom ocenjeni pozitivno. Međutim, najtvrđi negativni nalaz odnosi se na medije: izveštavanje nacionalnih medija je ocenjene kao negativno ili veoma negativno kod čak 77,54% ispitanika, a lokalnih medija kod 63,04%. I stav vlasti prema protestima ispitanici vide izrazito negativno (68,84% veoma negativno). U ovoj slici protest izgleda kao događaj koji „živi“ na ulici, ali biva sužen ili iskrivljen u javnoj sferi.
Motivi dolaska su pre svega normativni i sistemski: 42,41% bira „uspostavljanje demokratskog društva i vladavine prava“, dok je „smena vlasti“ na 22,51%. Ogroman deo ispitanika protest vidi kao građanski (73,91%), a ne kao stranački projekat. Ipak, kada se postavi pitanje ishoda, nastupa otrežnjenje: samo 10,14% veruje da će protest u potpunosti ostvariti njihov motiv, dok je zbir onih koji veruju „u maloj meri“ ili „ne“ 51,45%. To je ključna tenzija: energija postoji, ali očekivanja su krhka.
Ideološki profil je razuđen: najviše je socijaldemokrata (31,16%), zatim liberala, apolitičnih, zelenih i konzervativaca. Izborno pitanje dodatno pokazuje rasipanje opozicionog potencijala: uz značajan udeo onih koji ne bi glasali ili ne znaju za koga, glasovi se dele na više opcija, uz izražene sugestije o bojkotu i potrebi za „novim licima“. U porukama organizatorima dominiraju zahtevi za jasnim ciljevima, boljom komunikacijom plana i distancom od kompromitovanih političkih elita – što govori da se protest legitimiše kao građanski, ali se stalno brani od pokušaja prisvajanja.
Metodološke napomene: Reč je o online anketi sa samo-selekcijom, pa rezultati nisu reprezentativni za Srbiju.