U saglasnost i odobrenje Claire Durand, profesorke na departmanu za sociologije na univerzitetu u Monteralu, ww.tvojstav.com prenosi u celosti analizu anketa, koje se sprovode u okviru izborne kampanje za predsednika/cu SAD-a.
“Čekala sam da se stvari stabilizuju pre nego što sam objavila nove analize. U ovom blogu analiziram ankete, koje su sprovedene od 14. juna, dve nedelje pre debate između Džoa Bajdena i Donalda Trampa, do poslednjih anketa koje su jutros objavljene. Ovo su trendovi glasačkih preferencija birača (za predsednika SAD-a) između kandidata Demokratske stranke (Bajden do 21. jula i Harisa posle) i Donalda Trampa, kandidata Republikanske partije.
Naredni grafikon pokazuje da je Donald Tramp zahvaljući podršci birača imao dobru poziciju pre i posle debate. Međutim, od tada, a posebno nakon povlačenja Džoa Bajdena, kojeg je na posletku zamenila Kamala Haris, situacija se potpuno promenila. Većina anketa, koje su objavljene nakon što je Harisova prezela vodstvo kao mogući kanditat Demokratkse stranke za predsednika SAD, pokazalo je da su joj glasači naklonjeni. Prema anketama, ona bi trenutno imala podršku oko 52 odsto birača. Međutim, po nekim anketama Tramp ima još uvek većinu glasova.
Sledeći grafikon pokazuje karakteristike tih anketa.
Naredni grafikon prikazuje rezultate ankete prema u u zavisnosti od načina prikupljanja podataka. Pošto nam je potrebno da imamo dovoljno anketa za svaki način prikupljanja podataka ankete smo kategorisali u dve grupe, ankete koje prikupljaju podatke samo preko interneta i ankete koje koriste više načina prikupljanja podataka.
U poslednje vreme je sprovedeno mnogo više anketa koje koriste samo internet za anketiranje nego anketa koje su podatke prikupljali na više načina (pored internta i telefonska i/ili terenska anketa). Čini se prilično jasnim da oba tipa anketa procenjuju jasan porast podrške Kamali Haris. Međutim, internet ankete, kao i na američkim predsedničkim izborima 2016. i 2020. godine, procenjuju podršku demokratskom kandidatu više od ostalih anketa. I 2020. godine „one druge ankete“ su bile u pravu.
Naravno, u međuvremenu su istraživači javnog mnjenja radili na poboljšanju svoje metodologije. Ipak, razlika opstaje. Ova razlika može imati nekoliko uzroka, koji nemoraju biti nužno povezani sa kvalitetom anketa, ali je moguće da će nam izbori 2024. dati još jedan test efekata načina prikupljanja podataka.
U zaključku, svako treba da bude oprezan u zaključcima koje izvlači iz anketa. Kampanja tek počinje.
Metodologija
Prvo, uzimam samo jednu anketu po istraživačkoj agenciji/organizaciji u okviru nekog periodu. Mnoge istraživačke agencije/organizacije postavljaju dva pitanja, jedno gde predstavljaju sve kandidate i jedno pitanje gde primoravaju ispitanike da biraju između dva najpopularnija kandidata. Odlučila sam da uvek u analizu uključim anketu u kojoj su se pominjali svi kandidati, jer mi se činilo bolje uporedivijim sa drugim anketama.
Drugo, trendovi se izračunavaju korišćenjem lokalne regresije. Za analizu sam uvek koristila parametar 0.65 (procenat poena koji se koriste za prilagođavanje), jer je to bio parametar koji se najviše preporučuje u literaturi. On daje jasnije trendove. Međutim, to nije izgledalo prikladno u situaciji sa mnogo promena. Stoga sam ga promenila na 0,5, što daje trendove koji su osetljiviji na promene.”
Profesorka Claire Durand: “Svako treba da bude oprezan u zaključcima koje izvlači iz anketa. Kampanja tek počinje!”