Anketa „Ko vlada Srbijom?“ (13. avgust 2014) pokazuje napet odnos između normativne predstave o državi i percepcije realne raspodele moći. Za najveći deo ispitanika država bi pre svega trebalo da bude institucija koja obezbeđuje dobar život građana (42,98%) ili institucija u funkciji vladavine prava (28,95%). Otvorene asocijacije na „Srbija“ često nose ton pesimizma (propast, korupcija, rasulo, siromaštvo), uz istovremenu emotivnu vezanost („domovina“, „moja zemlja“).
Ključni nalaz je percepcija stvarne moći: najčešće se navode bogataši/tajkuni (21,53%) i organizovani kriminal (13,22%), a zatim predsednik Vlade (11,02%) i političke partije (7,97%). Primetan je i deo odgovora koji moć vezuje za spoljne ili neformalne centre (EU 9,15%, „tajna udruženja“ 4,75%, strani investitori 4,75%). Istovremeno, kada je reč o rekonstrukciji Vlade, većina smatra da glavnu reč treba da imaju građani (52,84%), što pokazuje snažno očekivanje demokratske kontrole, uprkos doživljaju da institucije nisu ključni nosioci moći.
Materijalni položaj ispitanika je pretežno nepovoljan (loš 34,93% + veoma loš 18,34%), a politička mobilizacija fragmentisana: najveći udeo kaže „glasao bih, ali ne znam za koga“ (38,43%), dok značajan deo ne bi glasao ili bi precrtao listić. Ukupno, online nalazi sugerišu kombinaciju građanskog očekivanja od države i dubokog nepoverenja u to ko realno upravlja društvenim resursima i odlukama.
Metodološka napomena: Rezultati su dobijeni putem online ankete (panel/online upitnik), što znači da uzorak nije nužno reprezentativan za populaciju Srbije. Nalaze zato treba čitati kao indikativne stavove učesnika ankete (N=229), a ne kao preciznu sliku cele javnosti.
„Ko vlada Srbijom?“: država kao servis građana, ali moć se pripisuje tajkunima i kriminalu