Nalazi istraživanja ukazuju na podršku normiranju oblačenja u poslovnom okruženju, ali i na “rascep” između deklarativne podrške zabranama i činjenice da polovina ispitanika kaže da takva odeća uopšte ne utiče na njihovu produktivnost.
U online anketi na uzorku od 153 ispitanika, većina podržava ograničenja oblačenja žena na radnom mestu. Na tvrdnju „Ženama treba zabraniti da dolaze na posao u provokativnim odevnim kombinacijama“, 42,48% se potpuno slaže, a 18,30% uglavnom, što je ukupno 60,78% za podršku zabrani. Nasuprot tome, 19,61% se nimalo ne slaže, dok je 15,69% delimično saglasno.
Istovremeno, kada je pitanje formulisano kroz lično iskustvo („Provokativno obučene žene negativno utiču na moju produktivnost“), polovina ispitanika (50,98%) odgovara „nimalo“. S druge strane, 13,73% se potpuno slaže, a 7,84% uglavnom, što je ukupno 21,57% onih koji priznaju negativan uticaj na rad.
Kada je reč o tome šta se smatra „provokativnom odećom“, najviše ispitanika bi zabranilo dolazak na posao u šortsevima (70,59%) i prozirnim bluzama (61,44%). Više od polovine bi zabranilo i bluze sa dubokim dekolteom (51,63%), dok bi 44,44% zabranilo mini suknje. Kod pojedinih stavki stavovi su podeljeniji: za garderobu sa animal printom i majice sa šaljivim natpisima relativna većina odgovara „ne“ (po 41,83%), dok je kod „kroksica“ visok udeo bez stava (28,76%).
Uzorak čini 62,09% žena i 37,91% muškaraca. Medijana starosti je 32 godine (prosečno 35,44). Većina se samoprocjenjuje kao liberalna ili veoma liberalna (ukupno 64,70%), dok se 15,03% opisuje kao konzervativno. Po radnom statusu, 53,59% navodi da je zaposleno, a u detaljnijoj strukturi najbrojniji su zaposleni u javnom sektoru (25,49%) i privatnom sektoru (20,26%), uz 20,92% nezaposlenih duže od šest meseci.