Postizborna online anketa (18. mart 2014, prigodan uzorak od 1.004 učesnika) pokazuje da su se građani o izborima najviše informisali preko interneta i društvenih mreža (14,30%), RTS-a (13,24%) i TV B92 (10,83%), uz značajan oslonac i na štampu, pre svega Blic (8,96%). Ipak, iako je praćenje kampanje bilo masovno, procene kvaliteta medijskog izveštavanja su pretežno kritičke.
Na ključnim funkcijama medija – objašnjenje programa, konkretizovanje posledica i postavljanje „pravih pitanja“ – dominira stav da su uspeli tek delimično. Za tvrdnju da su mediji pomogli da se sagledaju pozitivne i negativne strane programa, najviše ispitanika kaže da je to uradila manjina medija (31,57%), dok 18,33% smatra da niko nije pomogao. Slično je i za dobijanje konkretnih informacija o programima (30,98% „manjina“, 17,83% „niko“). Kada je reč o propitivanju političara „onako kako bi građani pitali“, čak 34,06% kaže da je to uradila manjina, a 24,20% da niko.
Posebno je indikativna percepcija pristrasnosti: na tvrdnju „mediji nisu favorizovali nijednu listu“, zbirno je više odgovora na strani sumnje (29,78% ‘da manjina’ + 23,11% ‘niko’) nego na strani poverenja („svi“ 7,47% i „većina“ 15,74%). Dodatno, gotovo polovina ispitanika smatra da su mediji radili pre svega prenosilački posao: na tvrdnju „mediji su samo prenosili ono što političari izjave“ čak 35,66% kaže „da većina“, a 13,05% „da svi“.
U poređenju televizija, ispitanici RTS najčešće vide kao kanal koji je najbliži ideji ravnopravne zastupljenosti (23,71%), ali istovremeno značajan deo smatra da nijedna televizija nije ravnopravno predstavila sve liste (24,00%), uz visok udeo „nemam stav“ (22,41%). Za funkciju „pomogla mi je da odlučim za koga da glasam“ dominira odgovor „nijedna“ (54,88%), što potvrđuje distancu prema medijskom uticaju. Ista slika se vidi i u direktnom pitanju o uticaju: mediji na odluku da se izađe na izbore nisu uticali „nimalo“ kod 56,18%, a na izbor „za koga glasati“ „nimalo“ kod čak 61,45%.
Percepcija propagande je najizraženija kod pitanja „ko je bio u funkciji promocije“. Za „promociju neke liste/stranke“ najviše se izdvajaju Pink (18,82%) i RTS (12,65%), ali je i ovde visok udeo neodlučnih („nemam stav“ 32,57%). Za „promociju Vlade Srbije“ RTS je na vrhu (21,12%), ispred Pinka (11,95%), uz 35,46% bez stava. U štampi se kao najčešći akteri u proceni „promocije“ pojavljuju Kurir (npr. 16,11% za promociju neke liste; 11,06% za promociju Vlade), dok je u velikom broju odgovora prisutno „nemam stav“, što ukazuje na segment publike koji kampanju prati, ali ne ulazi u detaljnu evaluaciju svih medija.
U širem društvenom kontekstu, anketa registruje i visok nivo apolitičnosti/antipolitičnosti: ispitanici sebe najčešće opisuju kao apolitične (29,08%) ili antipolitične (23,31%). Istovremeno, prisutna je snažna „logika preživljavanja“: ogromna većina je spremna na dodatno usavršavanje radi zarade (82,51% ‘da’), a značajan deo i na rad subotom (49,04% ‘da’), dva posla (44,88% ‘da’), preseljenje (41,95% ‘da’) ili odvajanje od porodice radi posla (43,19% ‘da’). Međutim, spremnost na odricanje političkih i radnih prava je znatno niža: smanjenje prava zaposlenih radi opstanka odbija 45,68%, a smanjenje političkih prava radi „boljeg života“ odbija 33,94% (uz 24,20% koji bi pristali).
Metodološka napomena: reč je o online anketi; rezultati odražavaju stavove učesnika ankete i ne predstavljaju nužno reprezentativnu sliku ukupne populacije birača.