Online anketa o poplavama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj (20. maj 2014; prigodan uzorak veličine 324 učesnika) pokazuje da je dominantna emocija prema katastrofi – tuga, uz izražen strah, posebno kada je reč o Srbiji. Na vest o poplavama u Srbiji učesnici su se najčešće osećali tužno (47,53%) i uplašeno (32,41%), dok su bes i ljutnja znatno ređi (8,33% i 5,25%). Sličan obrazac, sa još jačom tugom, vidi se i za BiH: tuga (66,05%), uz strah (15,74%). Za Hrvatsku je tuga takođe najčešća (57,72%), ali je i ravnodušnost vidljivija (13,89%) nego u slučaju Srbije (3,40%).
Uprkos emocionalnom šoku, anketa registruje visok nivo građanske mobilizacije. Najčešći oblik učešća u saniranju posledica poplava bile su novčane donacije (27,11%), zatim doniranje odeće i obuće (18,52%) i higijenskog materijala (16,42%). Direktno učešće u rizičnijim aktivnostima je manje: sprečavanje poplava (5,12%) i spašavanje žrtava (1,81%), što upućuje da se solidarnost najpre kanališe kroz „masovne i dostupne“ oblike pomoći. Vrlo mali udeo navodi da nije uradio ništa (2,71%), dok deo kaže da nije učestvovao, ali planira kasnije (3,01%). Otvoreni odgovori dodatno oslikavaju spektar pomoći – od volontiranja, smeštaja evakuisanih, slanja SMS poruka, do širenja informacija preko društvenih mreža.
Motivi za pomoć su izrazito „vrednosni“: u slobodnim odgovorima dominiraju humanost, solidarnost, saosećanje, osećaj dužnosti i moralna obaveza, ali i pragmatična svest da „ako se čeka država, biće kasno“. Pojavljuje se i važna sumnja koja može da utiče na obnovu: deo učesnika eksplicitno navodi pitanje da li će pomoć završiti u političkom marketingu, što ukazuje da poverenje i transparentnost postaju ključni uslovi održive podrške.
Kada je reč o obnovi, spremnost da se pomogne ostaje visoka, ali se ponovo najviše oslanja na donacije: novčani prilozi (29,89%) i davanje robe (24,82%) su najčešći. Ipak, značajan deo je spreman i na neposredan angažman: rad na obnovi bez ikakve naknade (12,86%) i pružanje stručnih usluga bez naknade (11,78%). Manji procenat podržava angažman uz delimičnu nadoknadu (10,69% rad; 5,25% stručne usluge), što sugeriše da je kod dela populacije prisutna i logika „mogu, ali uz minimalne uslove“.
Profil učesnika ukazuje na tipičan online uzorak: 56,17% žena i 43,83% muškaraca, medijana starosti 29, prosek 32,5. Po statusu, najbrojniji su studenti (21,30%) i trenutno nezaposleni (14,51%), uz prisutne zaposlene i visoko kvalifikovane profesije. Regionalno, najviše je učesnika iz Beograda – centar (22,84%) i Vojvodine (zbirno oko 31%), uz učešće iz drugih delova Srbije i manjeg broja iz regiona/dijaspore.
Metodološka napomena: anketa je online, pa nalazi odražavaju stavove i iskustva učesnika koji su odlučili da odgovore i ne mogu se automatski generalizovati na celu populaciju. Ipak, podaci jasno ukazuju na kombinaciju kolektivne empatije i visoke spremnosti na pomoć, uz poruku da će za dugoročnu obnovu presudni biti organizacija, javnost trošenja i poverenje.