Povodom sklapanja briselskog sporazuma Biro za društvena istraživanja uradio je anketno istraživanje koje je obuhvatilo 222 ispitanika prevashodno iz Srbije. Istraživanje je sprovedeno neposredno nakon postizanja sporazuma, tj. u periodu od 20.-22. aprila, i imalo za cilj da ispita u kojoj meri se građani slažu sa dogovorenim rešenjima, da ocene mogućnosti za njihovu primenu ili pak njihove eventualne posledice, držanje glavnih aktera u pregovoračkom procesu itd. Uzorak su činili ponajviše ispitanici iz Beograda (28,8%), Bačke (14%), južne Srbije (10,4%) i Kosova (10,4%), centralne (7,7%) i istočne Srbije (5,9%). Na osnovu njihovog subjektivnog osećaja, pokazalo se da je najveći deo ispitanika u istraživanju, njih 41%, svoj materijalni položaj ocenio kao „osrednji“, 29,7% kao dovoljan, 13,5% kao loš, 12,2 kao dobar, a tek 2,7% kao odličan. Istraživanje je pokazalo i da 11,7% ispitanika u istraživanju živi na Kosovu, da je 3,6% živelo tamo, 6,3% da je Kosovo posetilo pre godinu dana, 5,4% pre 5 godina, 4,5% pre 10 godina, 23,4% pre 20 godina, dok većina, 45% od ukupnog broja ispitanika nikad nije boravila niti živela na Kosovu. O pregovorima ispitanici u istraživanju su se ponajviše informisali iz srpskih medija, pa su i njihovi stavovi i stepen informisanosti, bili većinom oblikovani u skladu sa željama i težnjama različitih medijskih kuća u Srbiji, koji su opet, veoma često, reflektovali politiku određenih interesnih grupa i političkih partija. Pokazalo se da su ispitanici u istraživanju većinom pratili pregovarački proces – 22,1% njih veoma intezivno, 29,7% intezivno, 27,5% osrednje, 9% slabo, 4,1% veoma slabo, dok 7,7% uopšte nije pratilo. Takođe, istraživanje je pokazalo i da su ispitanici bili upućeni u sadržaj sporazuma postignutog između Srbije i Kosova, te da ga je 52,3% i pročitalo.

Da je sam problem Kosova među dobrim delom populacije percipiran kao teret govori i činjenica da je najveći procenat ispitanika u istraživanju, njih 43,2%, osetilo olakšanje nakon završetka pregovora. Sem toga, kod ispitanika je postizanje sporazuma proizvelo većinom negativne emocije poput razočaranosti, besa, ljutine, dok je tek omanji procenat osetio zadovoljstvo i sreću. Ispitanici su bili relativno podeljeni u vezi uspešnosti postignutog sporazuma – oko 38% ga je relativno pozitivno ocenilo, dok je 33% smatralo da on ne zastupa na dobar način interese Srbije prema Kosovu. Ispitanici u istraživanju su većinom izrazili sumnju u mogućnost prihvatanja sporazuma od strane Srba sa Kosova, a dobar deo njih je odbacio i mogućnost da će on doprineti poboljašnju odnosa između Srba i Albanaca, kao i između Srbije i Kosova. Sa druge strane, pak, dominirali su pozitivni odgovori u vezi sa mogućnošću prihvatanja sporazuma od strane državnog vrha Srbije, ali i dobijanja datuma za početak pregovora sa EU.

U okviru uzorka moguće je razlikovati 3 grupacije na osnovu njihovih izbornih preferenci. Prvu čine koji ne bi dali glas nijednoj političkoj partiji, bilo na taj način što ne bi izašli na izbore (njih 21,5%) ili bi pak izašli i precrtali listić (njih 11,2%). Drugu grupaciju čine neodlučni – njih 5,3% je u dilemi da li uopšte želi da izađe na izbore, dok 17,36% nije sigurno kome bi dalo svoj glas. Treću, i najveću grupaciju (42% uzorka) čine oni koji bi glasali za određenu političku partiju.

Među onima koji glasaju najveći je bio broj sledbenika politike Demokratske stranke. Što se tiče njihove informisanosti u vezi pregovora pokazalo se da je njih 18,2% pratilo proces veoma intezivno, 36,4% intezivno, 22,7% osrednje, 9,1% slabo, a 13,6% nije pratilo uopšte, dok je nešto više od polovine (tj. 54,5%) i pročitalo sporazum. Oko ocene rada srpske delegacije u Briselu njihova mišljenja su podeljena – njih 36% misli da je Srbija izašla iz pregovora kao gubitnik, dok drugih 36% smatra da iako Srbija nije bila pobednik u pregovorima, ona je, ipak, mnogo toga dobila. Daleko oštriji su bili u oceni svojih političkih protivnika - posle ovih pregovora, između 40% i 55% glasača DS je počelo da percipira Nikolića, Vučića, Dačića i Vulina u još negativnijem svetlu nego ranije¹ . Ako se pogledaju mogućnosti za implementaciju i posledice ovog sporazuma, većina njih veruje da će on biti usvojen od strane državnog vrha, a veliki procenat je i optimističan po pitanju dobijanja datuma za početak pregovora sa EU. Sa druge strane, pak, veći deo smatra da ovaj sporazum neće biti prihvaćen od strane Srba sa KiM, da on neće dovesti do unapređenja odnosa između Srbije i Kosova, niti između Srba i Albanaca.

Druga najveća grupacija među politički opredeljenim ispitanicima bili su glasači Srpske napredne stranke (oni su činili 9% uzorka). Reč je o ljudima koji su relativno pomno pratili briselske pregovore (30% veoma intezivno, 30% intezivno, 20% osrednje), od čega je 65% i pročitalo sporazum. Okončanje pregovora kod njih je ponajviše proizvelo pozitivne emocije poput olakšanja (50%), zadovoljstva (30%), pa čak i sreće (5%). Stoga, može se reći da je za ovu grupaciju srpska delegacija relativno uspešno reprezentovala srpske nacionalne interese. Čini se da su njihovi stavovi podlegli uticaju one retorike koja se mogla čuti od strane predstavnika zvanične vlasti - da iako je pregovarački tim bio u teškoj situaciji, oni su ipak izvukli maksimum koji su mogli dobiti. U prilog tome govori i činjenica da većina njih (70%) smatra kako Srbija iz ovih pregovora nije izašla kao pobednik, ali da je mnogo toga dobila. Da je za glasače SNS srpska delegacija obavila dobar posao govori i to što su Nikolića, Vučića i Vulina, ali i njihovog koalicionog partnera, Ivicu Dačića, počeli da posmatraju u još pozitivnijem svetlu nego pre početka pregovora.

Grupacije koje nikako nisu mogle biti zadovoljne postignutim rešenjima bili su glasači Demokratske stranke Srbije i Dveri. Radi se o ispitanicima koje je izuzetno zanimao rezultat pregovora – 36,4% glasača DSS iz istraživanja je pratilo briselske pregovore veoma intezivno, a 54,5% intezivno, dok je 63,6% i pročitalo sporazum; sa druge strane 75% glasača Dveri iz istraživanja je pratilo pregovore intezivno, dok su svi pročitali sporazum. I jedni i drugi su složni u tome da je Srbija iz ovih pregovora izašla kao gubitnik, zbog čega kod njih ubedljivo dominiraju negativne emocije. Ujedno, ono što razlikuje ove dve grupacije u odnosu na prethodne je njihov evroskepticizam – oni smatraju da ni nakon postizanja ovog sporazuma Srbija neće dobiti datum za početak pregovora sa EU. Ono što pak, razlikuje ove dve grupacije međusobno je to što su se glasači DSS, nakon ovih pregovora, više razočarali u Vučića, Nikolića, Vulina i Dačića, političare koji su do juče posmatrali kao poželjne koalicione partnere. U tom smislu, može se reći i da je sve izraženije okretanje SNS i SPS Evropskoj Uniji i postizanju komprimisnog rešenja sa predstavnicima Kosova, praćeno istovremenim udaljavanjem od politike onih više desno orijentisanih stranaka, poput DSS i Dveri.

Oni koji su neodlučni po pitanju toga za koga bi glasali su političarima verovatno najzanimljivija grupacija i čije pripadnike oni teže da privuku na svoju stranu. Istraživanje je pokazalo da „neodlučni“ čine nezanemarljiv deo uzorka tj. oko 17%. Oni su postignut sporazum većinom umereno pozitivno ocenili. Posebno je ugled dve ličnosti relativno porastao - reč je o Dačiću i Vučiću koji su su nakon briselskih pregovora viđeni u pozitivnijem svetlu nego pre, pa se može reći i da su postupci njih dvojice zasigurno ostavili izvesan uticaja na kasniju izbornu odluku pripadnika ove grupacije.

Ako se rezultati ovog istraživanja analiziraju s obzirom na subjektivni materijalni položaj ispitanika, možemo doći do nekoliko zaključaka. Prvo, što je veći subjektivni materijalni položaj ispitanika u istraživanju, to su oni u većoj meri i zainteresovaniji za praćenje pregovaračkog procesa – u okviru grupe ispitanika sa lošim materijalnim položajem njih 13,3% je pratilo pregovore veoma intezivno, 23,3% intezivno, 23,3% osrednje, 20% slabo, 6,7% veoma slabo, a 13,3% nije pratilo uopšte; u okviru grupe ispitanika sa dovoljnim materijalnim položajem 22,7% je pratilo veoma intezivno, a 24,2% intezivno, 33,3% osrednje, 9,1% slabo, 6,1% veoma slabo, a 4,5% nije pratilo uopšte; u okviru grupe ispitanika sa osrednjim materijalnim položajem 20,9% je pratilo veoma intezivno, 35,3% intezivno, 29,7% osrednje, 8,8% slabo, a 5,5% nije pratilo itd.

Kod ocene uspešnosti postignutog sporazuma, rezultati istraživanja su šarolikiji. Najozlojađeniji postignutim sporazumom bili su oni koji su u istraživanju svoj materijalni položaj ocenili kao odličan – njih 83,3% smatralo je da je Srbija iz ovih pregovora izašla kao gubitnik², a za njima idu oni sa najlošije ocenjenim subjektivnim materijalnim položajem – njih 43,3% takođe smatra da je Srbija izašla kao gubitnik . Pozitivnije ocene stigle su od strane drugih grupacija u istraživanju – u okviru grupe ispitanika sa dovoljnim subjektivno ocenjenim materijalnim položajem njih 37,9% je smatralo da je Srbija izašla iz pregovora kao dobitnik, tj. da nije pobedila, ali i da je mnogo toga dobila, dok je 28,8% smatralo da je izašla kao gubitnik, dok 31,8% nije moglo da oceni rezultat pregovora; u okviru grupe ispitanika sa osrednje ocenjenim materijalnim položajem 37,4% je smatralo da je Srbija iz pregovora izašla kao dobitnik, 29,7% kao gubitnik, a 29,7% nije moglo da oceni rezultate; konačno, u okviru onih sa veoma dobrim subjektivno ocenjim materijalnim položajem, rezultati su bili podeljeni – 40,7% je smatralo da je Srbija izašla iz pregovora kao gubitnik, a isto toliko kao dobitnik, dok 18,5% nije moglo da oceni postignute rezultate.

U zavisnosti od oblasti u kojoj žive, istraživanje je pokazalo da su pregovore najintezivnije pratili oni koji su sa njima i najdirektnije povezani, a to su ispitanici sa Kosova (čak 65,2% je pratilo pregovore veoma intezivno, a ostalih 34,8% intezivno³). Ono što razlikuje ove ispitanike u istraživanju u odnosu na druge koji dolaze iz Beograda, istočne, centralne i zapadne Srbije ili, pak, Vojvodine, je to što su oni najnegativnije ocenili postignuti sporazum – čak 91,3% smatra da je Srbija izašla iz pregovora kao gubitnik. Zbog toga je kod njih postignuti sporazum proizveo uglavnom negativna osećanja poput besa, ljutnje i razočaranosti. Na pitanje „Da li će Srbi sa Kosova prihvatiti sporazum?“, ispitanici iz različitih delova Srbije su većinom negativno odgovarali. Međutim, ono što je specifično za ispitanike koji žive na Kosovu je to što su apsolutno svi dali odgovor „ne“ na to pitanje. Takođe, kod njih, ali i kod ispitanika iz zapadne i centralne Srbije, dominira stav da Srbija neće dobiti datum za početak pregovora sa EU⁴ . Ispitanici u istraživanju, koji su dolazili sa Kosova, su nakon postizanja sporazuma počeli većinom u negativnom svetlu da posmatraju glavne aktere sa srpske strane u pregovaračkom procesu. Rezultati pokazuju da 73,9% ispitanika sa Kosova posmatra Nikolića u negativnijem svetlu nego pre početka pregovora, Dačića 78,3%, Vučića 87% i Vulina 56,5%. Stoga, na osnovu ovih rezultata moglo bi se reći da će biti veoma teško da Srbi sa Kosova prihvate sporazum koji smatraju da nije u njihovom interesu, a posebno ako u pregovore sa njima budu uključena ova 4 aktera čiji je ugled, bar kod učesnika ispitivanja, dramatično opao. Nadalje, samo održavanje referenduma, koje se pominje u javnosti ovih dana, dalo bi dodatnu, demokratsku legitimaciju za usvajanje sporazuma, ali pitanje da li bi on, bar na osnovu rezultata ovog istraživanja, bio i podržan od strane stanovništva Srbije. One grupacije koje teže njegovom prihvatanju dvoume se oko sprovođenja referenduma (baš zbog neizvesnosti rezultata), dok druge, koje teže odbacivanju sporazuma, upravo u održavanju referenduma vide svoju šansu.

---