Online surveys basics

Koristimo priliku da Vam se zahvalimo što ste se opredelili da napravite anketu, a posebno nam je drago što koristite usluge Web Istraživačkog Servisa TVOJ STAV. U narednih nekoliko redova želimo da Vam ukažemo na neke stvari koje Vam mogu biti od koristi, ukoliko do sada niste realizovali neko online istraživanje.

ŠTA JE ONLINE ANKETA?

Istraživački instrument kojim putem web stranice ili e-mail prikuplja saznanja o osobinama, karakteristikama, stavovima, mišljenjima ispitanika. Putem anketiranja se prikuplja dve vrste podataka:

• Činjenični podaci – materijalni podaci, statistički podaci (na npr, broj godina, mesto rođenja, visina plate, bračno stanje, broj automobila, državljanstvo...)
• Stavski podaci – stavovi ispitanika o stvarima, ljudima, procesima, prosto rečeno o svemu i svačemu

KREIRANJE ONLINE ANKETE

Vrlo često se dešava da neko ko kreaira anketu, pogotovo prvi put, misli da je dovoljno samo ispisati pitanja sa ili bez logičkog reda. Naravno, i sa ovako kreiranom anketom Vi ćete dobiti rezultate istraživanja u vidu brojeva, procentnih poena i grafikona.

Naša sugestija Vam je da pre početka kreiranja ankete sebi postavite pitanje: Šta ja želim da izmerim?

Evo primera: Ja želim da istražim stav mladih prema EU. Da bi napravimo anketu koje bi mogla da mi da odgovor na ovo pitanje, ja moram da postavim tri grupe pitanja:

• Pitanja koje se odnose na to kako i na koji način inforimšu o stanju u EU, kao i njihovo dosadašnje iskustvo iz EU (da li su i kada bili)
• Pitanja koje se odnose na to u kakakv je stav mladih prema EU ili njenim delovima državama, instucijama, kulturi...), da li je on pozitivan ili negativan
• Pitanja da li bi i pod kojim uslovima živeli u EU, koje su prednosti života u Srbiji, a koje su prednosti života u EU

Ovo je samo jedan pristup merenju stava mladih prema EU, naravno neko drugi bi možda postavio neka druga pitanja, ali ono što uvek treba imati u vidu jeste šta želite da izmerite i da to pretvorite u pitanja?
Kada je u pitanju dužina ankete naša istraživanja su pokazala da online ispitanici najbolje pristaju na učešće na ankete koje imaju do 15 pitanja, odnosno traju do 2-3 minuta. Naravno, anketa može da bude i kraća, ali i duža. Probajte da se fokusirate na jednu temu, maksimalno dve. Online anketa Vam daje mogućnost da u više navrata realizujete ankete sa istim i sličnim temama.

PRAVILA PRI IZRADI ANKETIH PITANJA

• Svako pitanje ima svoju funkciju u odnosu na indikator
• Jedan indikator može da bude predstavljen (operacionalizovan) kroz jedno ili više pitanja
• Svako pitanje mora biti razumljivo svakom učesniku istraživanja
• Ne koristiti stručne reči/formulacije
• Ne koristi lokalizme, žargone, slengove
• Izbegavati reči koje imaju više značenja ili negativne konotacije
• Izbegavati pitanja koja sugerišu odgovor
• Izbegavati reči koje mogu da budu negativne ili pogrdne za ispitanika

RASPORED PITANJA U ANKETI

• Na početku ankete ne treba da se nalaze teška pitanja, koja su delikatna za ispitanika, što može da smanji njegovu motivaciju, ili da potpuno odbije od učešća u anketi
• Intenzitet interesovanja ispitanika tokom ankete treba da raste
• Pitanja moraju biti logički poređana – princip levka (od opšteg nivoa ka posebnom nivou)

OTVORENA PITANJA

• Pitanje u kojem se ispitaniku ne nude unapred odgovori, već ih on sam formuliše
• Ovakva pitanja zahtevaju veću stručnost anketara, koji mora da zna šta će da upiše kao odgovor a da pri tome ostane objektivan i precizan
• Ispitanici teže odgovaraju na otvorena pitanja, odgovori su manje precizni
• Pre statističke obrade odgovora, potrebno je izvršiti šifriranje i kategorizaciju odgovora, mada je moguće kategorije napraviti i pre istraživanja

ZATVORENA PITANJA

• Pitanja u koji su ponuđeni odgovori u zavisnosti od zahteva koje smo definisali indikatorima
• Olakšavaju obuku anketara za konkretno istraživanje
• Olakšavaju sprovođenje ankete
• Dobijaju se precizni odgovor

VRSTE ZATVORENIH PITANJA

• Dihotomna pitanja – ponuđena dva odgovora, a bira jedan
• Pitanja sa jednim izborom – ponuđeno više od dva odgovora, a bira se samo jedan
• Rangiranje - Više od dva odgovora a bira se samo prvi rang, najbitniji odgovor
• Rangiranje: ponuđeno više od dva odgovora, a bira se samo prvi, drugi ili treći rang, ili se svi ponuđeni odgovori rangiraju po važnosti od prvog do poslednjeg

POJAM SKALE I KONTINUUMA

Skala je merni instrument za merenje VALENCIJE stava (pozitivna, neutralna i negativna)
Kontinuum predstavlja UKUPAN OPSEG odgovora na jednoj skali KOJI SE KREĆE:

• OD 0 DO 1 ILI
• OD –n DO + n

Ako je u pitanju činjenično pitanje onda se OPSEG predstavlja ukupan zbir mogućih odgovora

NOMINALNA SKALA

Skala kojom se vrši popis, nabrajanje mogućih odgovora
Npr:

• Pol ispitanika
• Zanimanje
• Mesto stanovanja

Rezultat - prisutnosti neke pojave ili nekog objekta u populaciji
Kontinuum – sva zanimanja, svi tipovi naselja, oba pola Nominalna skala se više primenjuje u činjeničnim pitanjima

ORDINARNA SKALA

Skala kojoj se vrši merenje redosleda
Npr:

• Ko je po Vama najbolji fudbaler Srbije
• Ko je najznačajnija istorijska ličnosti Srbije
• Koja Vam se televizija najviše dopada

Rezultat - ordinarna skala na kojoj su odgovori poređani po rastućem ili opadajućem nizu.
Kontinuum – svi relevantni fudbaleri, istorijske ličnosti, TV sa nacionalnom i lokalnom frekvencijom...

INTERVALA SKALA

Skala na kojoj se nalaze unapred definisani jednaki intervali - lenjir
Npr:

• Veličina mesta rođenja ispitanika
• Uticaj vojske u društvu (veoma veliki, veliki, ni veliki ni mali, mali veoma mali)

Kontinuum

• Od 0 od n
• Od –n do +n

PROCENTUALNA(RATIO) SKALA

Ovom skalom se meri u kojoj meri neka pojava je prisutna u odnosu na njen total
Npr:

• Koliko često idete u pozorište
• Koliko četo kupujete novine
• Koliko često letujete u inostranstvu

Kontinuum - (% učešće u pojavi koja se meri)

IZRAŽAVANJE KONTINUUMA

Izražavanje vrednosti kontinuuma na skali može biti putem brojeva i reči:

• 1-5
• Odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan, nedovoljan
• Od – 2 do + 2
• Veoma dobar, uglavnom dobar, ni dobar ni loš, uglavnom loš, potpuno loš
• Putem grafičke lestvice 0 – 10

UZORAK

U svetlu pomenute želje da posle istraživanja znate šta ste istraživali, odnosno merili pored sadržaja ankete jako je bitno da odredite ŠTA VAM JE UZORAK ISTRAŽIVANJA. Online za razliku od terenske ankete ima neke specifičnosti, koje proizilaze iz dostupnosti Interneta i e-mail adresa.
Generalno, uzorci se najčešće dele po kriterijumu reprezentativnosti u odnosu na populaciju, to jest, je li svakoj statističkoj jedinici populacije garantuje jednaku verovatnoću ulaska u uzorak ili ne. Oni u kojima to postoji zovu se PROBABILISTIČKI, nasuprot NEPROBABILISTIČKI. Najveći broj online istraživanja koristi uzorke koji se ne baziraju na verovatnoći – neprobabilističkim uzorcima:

• Prigodni uzorci - ovim uzorkom su obuhvaćeni najpristupačniji ispitanici, dobrovoljci, oni koji se jave na poziv za učešće u istraživanju. To su ispitanici čije e-mail adrese imate I koji na poslat poziv e-meilom odgovorili na Vašu anketu, ili su na nekoj Internet stranici popunili Vašu anketu
• Uzorak snežne grudve – sličan prigodnom uzorku, ovaj uzorak je možda i najprikladniji za onlin istraživanja. Link ankete se salje na e-mail adrese uz molbu da se anketa prosledi dalje uz poštovanje određenih kriterijuma pri izboru kome se salje anketa (pol, starost, mesto rođenja…)
• Kvotni uzorci - uzorci koji su sačinjeni prema unapred definisanih kvota. Konkretno. Imate e-mali listu sa koje izdvajate spisak osoba kojima ćete poslati e-mail tako da imate npr. Na uzorku od 100 isptanika želite da imate 50% žena I 50% muškaraca. Istraživanje završavate kada ispunite ovu propociju ispitanika, na unapred definisanoj veličini uzorka. Na istraživaču je da u skladu sa temom istraživanja definiše kako će da definiše kvote, kao i proporcije.
• Namerni uzorak – u ovom slućaju anketa se salje konkretnim ispjtanicima, npr. fanovi na Facebooka ili pripadnici neke profesije … .

Vrlo često se postavlja pitanje, veličine uzorka. Ne postoji opšte važeće pravilo o određivanju veličine uzorka. Ispitivanja su pokazala da se greške izražene u standardnoj greški aritmetičke sredine bitno smanjuju samo do veličine uzorka od 100 jedinica, a nakon toga malo. Stoga se veličina uzorka kao izvor pogreške ne sme posmatrati nezavisno od ostalih izvora grešaka. Može se reći da verodostojnost rezultata anketnog istraživanja puno više zavisi o metodološkoj korektnosti i nacrta izbora uzorka nego o veličini uzorka.

I na kraju, odnosno Vašem početku, želimo Vam puno uspeha.
Anketa može biti i zabava! Ako to želite - ovo zaboravite!
Ako Vam zatrebamo mi smo tu!
office@tvojstav.com