Online anketa „Protesti u Bosni i Hercegovini?” (7. februar 2014, prigodan uzorak od 208 ispitanika) pokazuje visoku zainteresovanost ispitanika za dešavanja u BiH i preovlađujuće tumačenje da su protesti prvenstveno proizvod socijalnog nezadovoljstva, a ne spoljnog uticaja. Čak 85,57% ispitanika navodi da proteste prati (27,40% intenzivno, 57,21% neintenzivno), dok 14,42% ne prati, a svega 0,96% kaže da u protestima i učestvuje.
Na pitanje o uzrocima, nezadovoljstvo građana bira 53,24% ispitanika, što je daleko ispred objašnjenja o „uticaju sa Zapada” (14,68%). Ostali ponuđeni uzroci su znatno slabije zastupljeni: sukob stranaka vlasti 7,85%, „uticaj tajkuna” 5,12%, islamske države 5,80% i islamski fundamentalisti/teroristi 4,10%, dok se uticaj opozicije pojavljuje u istom procentu (4,10%). Uticaj iz RS (2,05%), Srbije (1,02%) i drugi odgovori (2,05%) ostaju na margini, što sugeriše da dominantna percepcija proteste vidi kao „odozdo”, a ne kao politički ili geopolitički projekat.
U skladu s tim, većina ispitanika proteste podržava (53,85%), dok je trećina neutralna (31,25%), a 14,90% ih ne podržava. Međutim, kada se postavi pitanje efekata, entuzijazam splašnjava: 39,42% ne veruje da će protesti dovesti do promena, 36,06% veruje, a čak 24,52% nema stav. Drugim rečima, podrška postoji, ali uz snažan sloj skepticizma prema političkoj “prohodnosti” takvog pritiska.
Zanimljivo je i poređenje sa Srbijom: većina smatra da su slični protesti u Srbiji mogući (59,13%) i potrebni (56,25%), a polovina kaže da bi ih lično podržala (51,92%). Ipak, četvrtina u sva tri pitanja ostaje neodlučna ili bez stava, što ukazuje na oprez prema protestu kao metodu.
Uzorak čine pretežno muškarci (55,29%), medijana starosti je 34 godine, a najviše ispitanika je iz Beograda (centar 23,56%) i različitih delova Srbije, uz manji udeo iz BiH i regiona. Materijalni položaj ispitanici uglavnom ocenjuju kao osrednji ili loš (lični: 36,41% osrednji, 35,44% loš), a po statusu su najzastupljeniji nezaposleni duže od 6 meseci (25%) i zaposleni u privatnom sektoru (24,04%).
Metodološka napomena: reč je o online anketi; rezultati odražavaju stavove učesnika i ne predstavljaju reprezentativan uzorak populacije.