U online anketi koja je realizovana u martu 2015. na prigodnom uzorku od 146 ispitanika, građani su se vratili u detinjstvo – u vreme kada su planovi jednostavni, a ambicije ogromne. Odgovori na pitanje „Šta ste želeli da budete kada porastete?“ crtaju mapu generacijskih snova: najčešće se pominju učiteljica (9), lekar/doktor (više unosa, ukupno među najdominantnijima), glumica/glumac, pilot, balerina, veterinar, pevačica, ali i astronaut, arheolog, arhitekta, novinar, policajac, sudija. U istoj listi, uz ozbiljna zanimanja, pojavljuju se i životne izjave („ČOVEK“, „Mama“), kao i ironični ispad („Kriminalac :D“), koji svedoči o tome da su mašta i realnost često išle paralelno.
Međutim, kada se dečji snovi sudare sa životom, optimizam naglo pada. Samo 8,22% ispitanika kaže da je želju ostvarilo „u potpunosti“, a dodatnih 14,38% „na neki drugi način“. Ukupno, tek oko petine ispitanika (22,6%) smatra da je cilj ipak dosegnut – direktno ili kroz alternativni put. Nasuprot tome, gotovo polovina (47,95%) otvoreno kaže: „Ne“. Još 7,53% veruje da će se to „uskoro“ dogoditi, dok 18,49% navodi da je kasnije dobilo drugačiju želju. Poruka je jasna: detinjstvo u Srbiji proizvodi ambiciju, ali odraslo doba često proizvodi kompromis.
Zanimljiv je i odgovor na pitanje ko je najviše uticao na tu želju: većina kaže – niko. Čak 53,42% navodi da nije bilo spoljnog uticaja, dok su roditelji ipak značajni: majka (12,33%) i otac (8,90%). U rubrici „nešto drugo“ pojavljuju se moderni „vaspitači“ mašte: televizija, knjige, filmovi, škola, pa čak i konkretna imena i simboli popularne kulture (npr. Carl Sagan, „Lepa Brena“, serije, emisije). Drugim rečima, san se najčešće rađa iznutra, ali ga hrani ono što društvo prikazuje kao poželjno, herojsko ili „moguće“.
Uzorak je pretežno ženski (66,44%), sa medijanom godina 33 i prosekom oko 36. I geografski, anketa je razuđena: Beograd-centar (20,14%), Bačka (18,75%), Centralna Srbija (13,19%), Južna Srbija (9,03%)… Ali bez obzira na adresu, rezultati se stapaju u isti zaključak: profesionalni snovi su bili „veliki“ i često društveno korisni, dok je put do njihovog ostvarenja bio znatno uži.
Ova anketa je, u suštini, mala sociologija odrastanja: od idealizma do prilagođavanja. I možda najtačnije govori jedna jedina reč iz odgovora ispitanika – „čovek“. Jer između učiteljice, doktora i astronauta, mnogi su na kraju samo pokušali da postanu: ljudi.
Metodološka napomena: rezultati su indikativni za internet populaciju učesnika i nisu reprezentativni za Srbiju.