Online anketa „Tvoj stav o Vladi Republike Srbije“ (30. april 2024, N=538) donosi oštar, ali konzistentan portret političkog raspoloženja: ispitanici se dominantno informišu kroz kritičkije medije i internet, rad ministara ocenjuju izrazito nisko, a od nove Vlade očekuju – pre svega – borbu protiv korupcije ili, kako mnogi sarkastično navode, „pljačku“.
Gde je publika? Najčešći izvori informisanja su internet i društvene mreže (18,64%), TV N1 (18,17%) i TV Nova (14,05%), potom Insajder (6,74%) i Danas (7,00%). Udeo RTS-a je 5,69%, dok su Pink (1,62%), Happy (1,10%) i Informer (0,47%) znatno niže. Drugim rečima, uzorak je snažno „digitalno-kritičan“, što objašnjava i dominantno negativne političke ocene.
Ministri pod „jedinicom“. Ocene rada ministara (skala 1–5) gotovo su uniformne: kod većine najzastupljenija je ocena 1, često oko dve trećine do skoro 90%. Najviše „jedinica“ dobijaju Aleksandar Vulin (88,35%), Martinović (86,14%), Gašić (84,10%), Đurić (84,29%), Lončar (83,92%), Momirović (82,62%), Vesić (82,62%), Mali (70,79%) i Dačić (70,61%). Pozitivne ocene (4 i 5) su marginalne i uglavnom u jednocifrenim procentima. Zanimljiv detalj je visok procenat „ne znam ko je ta osoba“ za više ministara (npr. Mesarović 39%, Žarić Kovačević 43,81%, Memić 40,11%), što ukazuje na slabu javnu prepoznatljivost dela kabineta.
Šta je „prioritet“ nove Vlade? Otvoreni odgovori su politički brutalni: najčešće se ponavljaju „ništa“, „ne znam“, „pljačka“, „krađa“, „korupcija“, uz EXPO i Kosovo kao česte tematske oznake. Pored cinizma, pojavljuje se i manjinski „programski“ blok: vladavina prava, fer izbori, EU integracije, zdravstvo, obrazovanje, ekologija.
Ko su ispitanici? Najviše ih dolazi iz Beograda – centar (39,63%), potom Vojvodina (Bačka 12,96%), Zapadna Srbija (9,26%) i Centralna Srbija (7,96%). Po zanimanju dominiraju penzioneri (20,56%) i sektor obrazovanje/kultura/zdravstvo (16,85%). Ideološki, najviše je socijaldemokrata (34,91%), zatim liberala (15,37%), apolitičnih (11,20%), nacionalista (10,82%) i zelenih (10,44%).
Zaključak je jasan: ovaj uzorak nije „prosek Srbije“, ali jeste snažan indikator jednog sloja građana koji Vladu doživljava kao produženu ruku centra moći, a ne kao odgovornu instituciju – i zato joj, gotovo bez izuzetka, upisuje „keca“.