U online anketi „Predsednički izbori 2016. u SAD“ (6. novembar 2016, N=156) većina ispitanika kampanju je pratila površno: 54,14% „slabo“, a još 10,19% „nimalo“. Samo 13,38% navodi da je prati „veoma intenzivno“, što sugeriše da se stavovi formiraju više preko medijskih fragmenata nego kroz programsku debatu.
I pored toga, preferencije su bile izrazito asimetrične: da su američki birači, 51,59% bi glasalo za Donalda Trampa, naspram 12,10% za Hilari Klinton. Gotovo trećina je izvan jasnog opredeljenja: 19,75% neodlučnih i 11,46% onih koji ne bi glasali. „Treće opcije“ ostaju marginalne (Jill Stein 3,82%), što govori i o percepciji da se trka svodi na duel.
Otvoreni odgovori ukazuju na dominaciju negativne motivacije: Tramp se bira „da ne pobedi Hilari“, kao „manje zlo“, ili zbog uverenja da bi bio „manje ratoboran“ i spremniji na dijalog sa Rusijom. Kada se pitanje prebaci na interes države u kojoj ispitanici žive, Trampova prednost dodatno raste: 66,88% smatra da je njegova pobeda najbolja za „njihovu“ zemlju, dok Klinton dobija 13,38%. U komentarima se ponavljaju reference na 1999. godinu, odnos prema „Klintonovima“ i očekivanje da bi Tramp bio manje intervencionistički nastrojen u spoljnoj politici.
Anketa je imala i ogledalo domaće politike: na hipotetičkim izborima u Srbiji najveći blok čine neodlučni (20,38%) i oni koji ne bi glasali (18,47%), dok se glasovi rasipaju na više opcija (npr. Dosta je bilo 14,01%; SRS 8,92%; SNS 7,01%), uz visok udeo „nešto drugo“ (16,56%). Slika je pre fragmentacije i distance prema partijama nego stabilne identifikacije.
Metodološke napomene: uzorak je online i samoselekcionisan (N=156), bez reprezentativnosti za populaciju Srbije.