„Anketa o strahovima“ (jul 2016, N=113) donosi neobičan spoj: većina ispitanika kaže da je sa sopstvenim životom uglavnom zadovoljna (46,9%), dok tek 4,4% navodi potpuno zadovoljstvo. „Osrednje“ zadovoljnih je 27,4%, a onih koji su malo ili nimalo zadovoljni ukupno je oko petine (19,5%). Ukratko: dominantan je umereni optimizam, bez euforije.
Najzanimljiviji deo ankete je mapa fobija – i to u dve perspektive: strahovi u okruženju i strahovi kod sebe. Kod ljudi „sa kojima se družim“ najvidljivije su fobije vezane za zdravlje: kancerofobija je „u velikoj meri“ prisutna kod 11,5% okruženja, a nozofobija (strah od bolesti uopšte) takođe dostiže 12,4% „u velikoj meri“. Primećuju se i strahovi koji prate svakodnevicu: hematofobija (krv) ima 7,1% „u velikoj meri“, a klaustrofobija i niktofobija se uglavnom javljaju u blažim oblicima („u maloj meri“ i „osrednje“).
Kada ispitanici govore o ličnim strahovima, slika je „mirnija“, ali i dalje sa jasnim zdravstvenim vrhom. Najviši procenat „u velikoj meri“ beleži kancerofobija – 10,6%, zatim tanatofobija (strah od smrti) – 8,9%, i kardiofobija (srčane bolesti) – 8,0%. Aerofobija (letenje) je marginalna (2,7% „u velikoj meri“), dok su agorafobija, hipofobija, hodofobija i slične fobije kod ogromne većine odsutne (često preko 80% „nimalo“). Zanimljivo je i da je ksenofobija kao „bolesna mržnja prema strancima“ kod ispitanika gotovo nevidljiva: 79,7% kaže „nimalo“, a samo 0,9% „u velikoj meri“.
Politički „termometar“ na kraju ankete sugeriše distancu prema izborima: 39,8% je neodlučno, a 27,4% kaže da ne bi glasalo. Zbirno, to je više od dve trećine uzorka u zoni apatije ili nesigurnosti. Među opredeljenima nijedna opcija ne dominira: najviše je „Dosta je bilo“ (9,7%) i SNS (8,0%), dok su ostali procenti jednocifreni.
Zaključak ove ankete je jasan: u atmosferi umerenog životnog zadovoljstva, najdublji strahovi nisu politički ni socijalni – već zdravstveni. Rak, smrt i bolesti ostaju „tihi vrh“ kolektivne anksioznosti, dok je prema politici dominantan osećaj – povlačenje.
Metodološka napomena: Rezultate treba čitati kao indikativne, jer je reč o online anketi sa relativno malim uzorkom (N=113) i bez dokaza o reprezentativnosti (nema podataka o načinu regrutacije, stopi odaziva i ponderisanju). Dodatno, deo pitanja meri procenu strahova u okruženju („kod ljudi sa kojima se družim“), što je posredan indikator i zavisi od ličnih utisaka ispitanika. Takođe, korišćeni pojmovi „fobija“ u anketi nisu klinička dijagnoza, već samoprocena/intuitivna procena, pa nalazi ne govore o medicinski potvrđenim poremećajima. Na kraju, političko pitanje („da su izbori sutra“) u ovakvom upitniku može da uvede efekat konteksta i da utiče na način na koji ispitanici interpretiraju prethodna pitanja.