Центар онлајн истраживања
English Srpski Српски
Предлог споразума Србије и Косова
Поводом склапања бриселског споразума Биро за друштвена истраживања урадио је анкетно истраживање које је обухватило 222 испитаника превасходно из Србије. Истраживање је спроведено непосредно након постизања споразума, тј. у периоду од 20.-22. априла, и имало за циљ да испита у којој мери се грађани слажу са договореним решењима, да оцене могућности за њихову примену или пак њихове евентуалне последице, држање главних актера у преговорачком процесу итд. Узорак су чинили понајвише испитаници из Београда (28,8%), Бачке (14%), јужне Србије (10,4%) и Косова (10,4%), централне (7,7%) и источне Србије (5,9%). На основу њиховог субјективног осећаја, показало се да је највећи део испитаника у истраживању, њих 41%, свој материјални положај оценио као „осредњи“, 29,7% као довољан, 13,5% као лош, 12,2 као добар, а тек 2,7% као одличан. Истраживање је показало и да 11,7% испитаника у истраживању живи на Косову, да је 3,6% живело тамо, 6,3% да је Косово посетило пре годину дана, 5,4% пре 5 година, 4,5% пре 10 година, 23,4% пре 20 година, док већина, 45% од укупног броја испитаника никад није боравила нити живела на Косову. О преговорима испитаници у истраживању су се понајвише информисали из српских медија, па су и њихови ставови и степен информисаности, били већином обликовани у складу са жељама и тежњама различитих медијских кућа у Србији, који су опет, веома често, рефлектовали политику одређених интересних група и политичких партија. Показало се да су испитаници у истраживању већином пратили преговарачки процес – 22,1% њих веома интезивно, 29,7% интезивно, 27,5% осредње, 9% слабо, 4,1% веома слабо, док 7,7% уопште није пратило. Такође, истраживање је показало и да су испитаници били упућени у садржај споразума постигнутог између Србије и Косова, те да га је 52,3% и прочитало.

Да је сам проблем Косова међу добрим делом популације перципиран као терет говори и чињеница да је највећи проценат испитаника у истраживању, њих 43,2%, осетило олакшање након завршетка преговора. Сем тога, код испитаника је постизање споразума произвело већином негативне емоције попут разочараности, беса, љутине, док је тек омањи проценат осетио задовољство и срећу. Испитаници су били релативно подељени у вези успешности постигнутог споразума – око 38% га је релативно позитивно оценило, док је 33% сматрало да он не заступа на добар начин интересе Србије према Косову. Испитаници у истраживању су већином изразили сумњу у могућност прихватања споразума од стране Срба са Косова, а добар део њих је одбацио и могућност да ће он допринети побољашњу односа између Срба и Албанаца, као и између Србије и Косова. Са друге стране, пак, доминирали су позитивни одговори у вези са могућношћу прихватања споразума од стране државног врха Србије, али и добијања датума за почетак преговора са ЕУ.

У оквиру узорка могуће је разликовати 3 групације на основу њихових изборних преференци. Прву чине који не би дали глас ниједној политичкој партији, било на тај начин што не би изашли на изборе (њих 21,5%) или би пак изашли и прецртали листић (њих 11,2%). Другу групацију чине неодлучни – њих 5,3% је у дилеми да ли уопште жели да изађе на изборе, док 17,36% није сигурно коме би дало свој глас. Трећу, и највећу групацију (42% узорка) чине они који би гласали за одређену политичку партију.

Међу онима који гласају највећи је био број следбеника политике Демократске странке. Што се тиче њихове информисаности у вези преговора показало се да је њих 18,2% пратило процес веома интезивно, 36,4% интезивно, 22,7% осредње, 9,1% слабо, а 13,6% није пратило уопште, док је нешто више од половине (тј. 54,5%) и прочитало споразум. Око оцене рада српске делегације у Бриселу њихова мишљења су подељена – њих 36% мисли да је Србија изашла из преговора као губитник, док других 36% сматра да иако Србија није била победник у преговорима, она је, ипак, много тога добила. Далеко оштрији су били у оцени својих политичких противника - после ових преговора, између 40% и 55% гласача ДС је почело да перципира Николића, Вучића, Дачића и Вулина у још негативнијем светлу него раније1 . Ако се погледају могућности за имплементацију и последице овог споразума, већина њих верује да ће он бити усвојен од стране државног врха, а велики проценат је и оптимистичан по питању добијања датума за почетак преговора са ЕУ. Са друге стране, пак, већи део сматра да овај споразум неће бити прихваћен од стране Срба са КиМ, да он неће довести до унапређења односа између Србије и Косова, нити између Срба и Албанаца.

Друга највећа групација међу политички опредељеним испитаницима били су гласачи Српске напредне странке (они су чинили 9% узорка). Реч је о људима који су релативно помно пратили бриселске преговоре (30% веома интезивно, 30% интезивно, 20% осредње), од чега је 65% и прочитало споразум. Окончање преговора код њих је понајвише произвело позитивне емоције попут олакшања (50%), задовољства (30%), па чак и среће (5%). Стога, може се рећи да је за ову групацију српска делегација релативно успешно репрезентовала српске националне интересе. Чини се да су њихови ставови подлегли утицају оне реторике која се могла чути од стране представника званичне власти - да иако је преговарачки тим био у тешкој ситуацији, они су ипак извукли максимум који су могли добити. У прилог томе говори и чињеница да већина њих (70%) сматра како Србија из ових преговора није изашла као победник, али да је много тога добила. Да је за гласаче СНС српска делегација обавила добар посао говори и то што су Николића, Вучића и Вулина, али и њиховог коалиционог партнера, Ивицу Дачића, почели да посматрају у још позитивнијем светлу него пре почетка преговора.

Оцена материјалног стања

Групације које никако нису могле бити задовољне постигнутим решењима били су гласачи Демократске странке Србије и Двери. Ради се о испитаницима које је изузетно занимао резултат преговора – 36,4% гласача ДСС из истраживања је пратило бриселске преговоре веома интезивно, а 54,5% интезивно, док је 63,6% и прочитало споразум; са друге стране 75% гласача Двери из истраживања је пратило преговоре интезивно, док су сви прочитали споразум. И једни и други су сложни у томе да је Србија из ових преговора изашла као губитник, због чега код њих убедљиво доминирају негативне емоције. Уједно, оно што разликује ове две групације у односу на претходне је њихов евроскептицизам – они сматрају да ни након постизања овог споразума Србија неће добити датум за почетак преговора са ЕУ. Оно што пак, разликује ове две групације међусобно је то што су се гласачи ДСС, након ових преговора, више разочарали у Вучића, Николића, Вулина и Дачића, политичаре који су до јуче посматрали као пожељне коалиционе партнере. У том смислу, може се рећи и да је све израженије окретање СНС и СПС Европској Унији и постизању компримисног решења са представницима Косова, праћено истовременим удаљавањем од политике оних више десно оријентисаних странака, попут ДСС и Двери.

Они који су неодлучни по питању тога за кога би гласали су политичарима вероватно најзанимљивија групација и чије припаднике они теже да привуку на своју страну. Истраживање је показало да „неодлучни“ чине незанемарљив део узорка тј. око 17%. Они су постигнут споразум већином умерено позитивно оценили. Посебно је углед две личности релативно порастао - реч је о Дачићу и Вучићу који су су након бриселских преговора виђени у позитивнијем светлу него пре, па се може рећи и да су поступци њих двојице засигурно оставили извесан утицаја на каснију изборну одлуку припадника ове групације.

Осећај када су чули да је парафиран споразум Косова и Србије

Ако се резултати овог истраживања анализирају с обзиром на субјективни материјални положај испитаника, можемо доћи до неколико закључака. Прво, што је већи субјективни материјални положај испитаника у истраживању, то су они у већој мери и заинтересованији за праћење преговарачког процеса – у оквиру групе испитаника са лошим материјалним положајем њих 13,3% је пратило преговоре веома интезивно, 23,3% интезивно, 23,3% осредње, 20% слабо, 6,7% веома слабо, а 13,3% није пратило уопште; у оквиру групе испитаника са довољним материјалним положајем 22,7% је пратило веома интезивно, а 24,2% интезивно, 33,3% осредње, 9,1% слабо, 6,1% веома слабо, а 4,5% није пратило уопште; у оквиру групе испитаника са осредњим материјалним положајем 20,9% је пратило веома интезивно, 35,3% интезивно, 29,7% осредње, 8,8% слабо, а 5,5% није пратило итд.

Код оцене успешности постигнутог споразума, резултати истраживања су шароликији. Најозлојађенији постигнутим споразумом били су они који су у истраживању свој материјални положај оценили као одличан – њих 83,3% сматрало је да је Србија из ових преговора изашла као губитник2, а за њима иду они са најлошије оцењеним субјективним материјалним положајем – њих 43,3% такође сматра да је Србија изашла као губитник . Позитивније оцене стигле су од стране других групација у истраживању – у оквиру групе испитаника са довољним субјективно оцењеним материјалним положајем њих 37,9% је сматрало да је Србија изашла из преговора као добитник, тј. да није победила, али и да је много тога добила, док је 28,8% сматрало да је изашла као губитник, док 31,8% није могло да оцени резултат преговора; у оквиру групе испитаника са осредње оцењеним материјалним положајем 37,4% је сматрало да је Србија из преговора изашла као добитник, 29,7% као губитник, а 29,7% није могло да оцени резултате; коначно, у оквиру оних са веома добрим субјективно оцењим материјалним положајем, резултати су били подељени – 40,7% је сматрало да је Србија изашла из преговора као губитник, а исто толико као добитник, док 18,5% није могло да оцени постигнуте резултате.

Србија је после преговора

У зависности од области у којој живе, истраживање је показало да су преговоре најинтезивније пратили они који су са њима и најдиректније повезани, а то су испитаници са Косова (чак 65,2% је пратило преговоре веома интезивно, а осталих 34,8% интезивно3). Оно што разликује ове испитанике у истраживању у односу на друге који долазе из Београда, источне, централне и западне Србије или, пак, Војводине, је то што су они најнегативније оценили постигнути споразум – чак 91,3% сматра да је Србија изашла из преговора као губитник. Због тога је код њих постигнути споразум произвео углавном негативна осећања попут беса, љутње и разочараности. На питање „Да ли ће Срби са Косова прихватити споразум?“, испитаници из различитих делова Србије су већином негативно одговарали. Међутим, оно што је специфично за испитанике који живе на Косову је то што су апсолутно сви дали одговор „не“ на то питање. Такође, код њих, али и код испитаника из западне и централне Србије, доминира став да Србија неће добити датум за почетак преговора са ЕУ4 . Испитаници у истраживању, који су долазили са Косова, су након постизања споразума почели већином у негативном светлу да посматрају главне актере са српске стране у преговарачком процесу. Резултати показују да 73,9% испитаника са Косова посматра Николића у негативнијем светлу него пре почетка преговора, Дачића 78,3%, Вучића 87% и Вулина 56,5%. Стога, на основу ових резултата могло би се рећи да ће бити веома тешко да Срби са Косова прихвате споразум који сматрају да није у њиховом интересу, а посебно ако у преговоре са њима буду укључена ова 4 актера чији је углед, бар код учесника испитивања, драматично опао. Надаље, само одржавање референдума, које се помиње у јавности ових дана, дало би додатну, демократску легитимацију за усвајање споразума, али питање да ли би он, бар на основу резултата овог истраживања, био и подржан од стране становништва Србије. Оне групације које теже његовом прихватању двоуме се око спровођења референдума (баш због неизвесности резултата), док друге, које теже одбацивању споразума, управо у одржавању референдума виде своју шансу.


1 Помало парадоскална ситуација, јер са једне стране, укупан рад српске делегације се оцењује релативно позитивно, док са друге стране, појединачан рад и наступ сваког од тих чланова се већином види у негативнијем светлу.
2 Могло би се рећи да, посматрано са стране економских интереса, ове две групације доживљавају бриселски споразум као штетан. Такав њихов став супротставља се оним тумачењима која сматрају да ће након постизања договора Србија моћи у већој мери да се концентрише на властити развитак. Посебно у случају оних испитаника са субјективно одлично оцењеним материјалним положајем ставови се приближавају конзервативном схватању које тежи да задржи статус qуо, односно да онемогући промену стања услед тога што би то могло да угрози њихов материјални положај и повластице које имају.
3 Велики проценат испитаника који долази са Косова је и прочитао споразум, тј. њих 95,7%. Са таквим високим степеном упућености у споразум, они предњаче у односу на испитанике који долазе из осталих области.
4 Сви остали испитаници, који долазе из осталих области превасходно сматрају да ће Србија добити датум.
Аутор: Жељко Раковац